• Periferni Neuropatski Bol

    Od

    Bol je po definiciji svetske zdravstvene organizacije  „Neugodno osećanje i emotivno iskustvo   udruženo sa aktuelnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva”. Javlja se gotovo kod svih bolesti i povreda.

     To je ZAŠTITNI mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj.

    Bol uzrokuje patnju i nepovoljno utiče na kvalitet života.

    Bol može biti somatski i psihološki.

    A prema njegovom trajanju bol može biti:

    • Akutni – kraći od 1 meseca;
    • Subakutni –  od  2-6 meseci;
    • Hronični –  duže od 6 meseci.

    Za razliku od klasičnog bola, neuropatskibol je bol koji se javlja kao direktna posledica lezije ili bolesti koja oštećuje somatosenzorni nervni sistem.

    Neuropatski bol je hroničan, i u neskladu je sa stepenom patoloških promena tkiva – nepredvidivog je toka.

    Perzistentan je, nesvrsishodan, nema protektivnu ulogu, već narušava kvalitet života i indukuje anksioznost, depresiju, poremećajspavanja i kognitivne poremećaje.

    Slabi ili nikako ne reaguje na konvencionalne analgetike.

    Uzrokuje psihosocijalni poremećaj koji se označava kao „hronično bolno stanje“.

    Procenjeno je da od neuropatskog bola pati 7–8% opšte populacije stanovnika Evrope.

    Deli se na:

    1. Periferni neuropatski bol: bolest ili lezija perifernih nerava i korenova KM uključujući i senzorne neurone dorzalnih ganglija KM;
    2. Centralni neuropatski bol: bol uzrokovan bolešću ili lezijom mozga i kičmene moždine;
    3. Kombinovani neuropatski bol: bol uzrokovan sistemskim bolestima koje istovremeno oštećuje periferni i centralni nervni sistem.

    GDE SE JAVLJA PERIFERNI  NEUROPATKSI BOL (PNB)?

    • Hronična inflamatorna demijelinjizirajuća polineuropatija (CIDP);
    • Alkoholna polineuropatija;
    • Bolna dijabetična polineuropatija;
    • Toksična polineuropatija;
    • Hemioterapijom indukovana neuropatija;
    • Postradijaciona pleksopatija;
    • Kompresivna neuropatija (carpal tunel sindrom);
    • Kompresivna radikulopatija;
    • Trigeminalna neuralgija;
    • Posttraumatska neuralgija;
    • HIV senzorna neuropatija;
    • Postherpetička neuralgija;
    • Neuropatija uzrokovana nutritivnom deficijencijom;
    • Jatrogena neuralgija (postmastektomijski, posttorakotomijski bol);
    • Idiopatska senzorna neuropatija;
    • Tumorska kompresija ili infiltracija nerva;
    • Bol fantomskog uda.

     

     SIMPTOMI  PERIFERNOG  NEUROPATSKOG  BOLA (PNB)

                   

    SKALE ZA MERENJE JAČINE PNB:

     

    – vizuelna analogna i numerička

     

    UČESTALOST PERIFENOG NEUROPATSKOG BOLA (PNB)

    1. Bolnadijabetesnaneuropatija (BDN): Oko 50% svih ljudi sa dijabetesom razvije neku formuneuropa Bolna dijabetesnaneuropatija se javlja u oko 25% svih ljudi sa dijabetesom
    2. Bol u leđima: Kod pacijenata sahroničnim bolom u leđima, 37% ljudimože imatipredominantnoneuropatskibol
    3. Postherpetičnaneuralgija (PHN): Neuropatski bol nastaje kod 25-50% ljudi starijih od 50 godina koji su imali herpes zoster

    NEUROPATSKI BOL  je više  od samog bola jer:

    • dovodi do poremaćaja raspoloženja: kod više od 25% pacijenata sa neuropatskim bolom razvija se anskioznost i sve što ona donosi pri dužem  trajanju;
    • dovodi do poremećaja spavanja, jer se više od 60% pacijenata žali na poremćaje spavanja;
    • sve zajedno dovodi do značajnog narušavanja kvaliteta života.

     

    EFNS vodič za terapiju  perifernogneuropatskog bola
    Terapija prvog reda Gabapentin, Pregabalin

    Amitriptilin,Venlafaksin, Duloksetin
    Terapija drugog ili trećeg reda Oksikodon, Tramadol, Lamotrigin, Kapsaicin
    Terapija sa slabim/ neusaglašenim dokazima Karbamazepin, Ketamin, Dekstrometorfan, Okskarbazepin, Topiramat, Valproati

    Doze lekova i indikacije određuje nadležni  lekar/neurolog!

  • Spirometrija

    Od

    Pluća imaju više funkcija. Shodno tome mora da postoji i više dijagnostičkih metoda koje ih ispituju. Najvažnije dve  funkcije  su razmena gasova i funkcija ventilacije ili ,,provetravanja’’ , tj. dovodjenja i odvodjenja vazduha do mesta gde se  razmena gasova obavlja.

    Osnovni test koji nam daje informacije o funkciji ventilacije je spirometrija.  Unošenjem odgovarajućih podataka se dobijaju  očekivane vrednosti za svakog pacijenta. Tumačenjem dobijenih rezultata se dobijaju informacije o karakteru i stepenu poremećaja.

    Pacijenti koji imaju poremećaj ventilacije i manje plućne kapacitete često izbegavaju test zato što se plaše napora. Cilj testa nije forsiranje bolesnika da uradi ono što ne može, nego  informacija o tome šta je njegov maksimum i o kojoj vrsti poremećaja se radi.

    Na spirometrijske rezultate utiču i uslovi sredine u kojoj se test izvodi (temperatura, vlažnost, vazdušni pritisak) pa je potrebno skoro svakodnevno baždarenje aparata i dezinfekcija posle svakog pacijenta.

    Prilikom izvodjenja spirometrije važno je iskustvo i obučenost medicinskog osoblja.  Nije dovoljno samo pustiti pacijenta da izvede test i dati izveštaj. Neophodno je da test bude pravilno izveden, da medicinski tehničar može da prepozna koji je test prihvatljiv za tumačenje, koji da odbaci i da bude sposoban da iz pacijenta izvuče najbolji mogući rezult za tu situaciju. Nije moguće simulirati test. Ponekad  iz nekog razloga nije moguće ostvariti saradnju sa pacijentom pa se dobijeni rezultati ne mogu smatrati upotrebljivim niti se tumačiti.

     

    U našoj ordiniraciji se spirometrija izvodi na spirometru na kome  ne postoji rizik od infekcije. Izdahnuti vazduh ne dolazi u direktan kontakt sa aparatom i senzorima, već se signal prenosi indirektno preko usnika koji sadrži specijalnu turbinu. Uvaj uredjaj je poseban za svakog pacijenta, sterilan, u posebnom pakovanju i već izbaždaren, baca se posle svakog završenog testa. Time su postignuti maksimalna zaštita i bezbednost prilikom pregleda.